Šta je termoizolacija?
Pod terminom termoizolacija najčešće podrazumevamo termoizolacioni materijal, koji u svojoj funkciji ima zaštitu objekta od spoljašnjih toplotnih promena, a u cilju održavanja prijatne temperature u unutrašnjosti objekta. Da bi se materijal mogao nazvati termoizolacionim, mora da ima nisku vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti. Ona se obeležava grčkim slovom λ (lambda).
Lambda izolacionog materijala mora da bude manja od 1 W/mK. Što je ova vrednost niža, to je termoizolacioni materijal bolji toplotni izolator.Ukoliko je termoizolacija nedovoljna, ona dovodi do toga da zimi imate povećane toplotne gubitke, hladne okolne konstrukcije, oštećenja nastalih kondenzacijom (vlagom), te pregrejavanje prostora leti.
Nedovoljna termoizolacija – uzroci i posledice
Ukoliko je termoizolacija nedovoljna, ona dovodi gubitaka. Zimi imate povećane toplotne gubitke, hladne okolne konstrukcije, oštećenja nastalih kondenzacijom (vlagom). Samim tim, pregrejavanje prostora leti. Posledice su oštećenja konstrukcije, te neudobno i nezdravo stanovanje i rad. Zagrejavanje takvih prostorija zahteva potrošnju veće količine energije. To automatski dovodi do povećanja cene korišćenja i održavanja prostora, ali i do većeg zagađenja okoline. Poboljšanjem izolacijskih karakteristika zgrade moguće je postići smanjenje ukupnih gubitaka toplote objekta. To u proseku znači smanjenje za 40-80%.
Optimalna temperatura
Optimalna temperatura unutrašnjeg prostora najznačajnija je uloga naših objekata, i predstavlja nezaobilazni element gradnje. Termoizolacija objekata ima višestruki značaj:
– komfor unutrašnjeg prostora – ne samo u smislu pružanja optimalne temperature, već i umirivanja neprijatnih vazdušnih strujanja koja se inače javljaju zbog temperaturnih razlika. I to od fasadnog zida ka unutrašnjosti objekta i od poda ka plafonu.
– trajna zaštita – nakon osnovnog ulaganja i ugradnje, na duži period vrši svoju ulogu. Pri tom ne zahtevajući dodatne troškove održavanja, napajanja i sl, za razliku od sistrema za klimatizaciju.
– dvojaka uloga – zavisno od mesta na planeti gde se objekat nalazi, od godišnjeg doba ili doba dana, termoizolacija ga štiti od zime ili vrućine. Najčešće od oba temperaturna ekstrema, dakle 24 časa tokom cele godine.
– energetska efikasnost – doprinosi smanjenju troškova za energiju, ali dodatno utiče i na očuvanje planete.
Toplotna zaštita objekata i danas se svodi na dve grupe materijala. A to su visokoporozni materijali male gustine koji zadržavaju veliku količinu vazduha u malim komorama, i materijali veće gustine koji ne dozvoljavaju strujanje vazduha i prodor vetra. Već stari graditelji su kroz iskustvo uvideli da se najbolji rezultati postižu kombinacijom ovih materijala.
Termoizolacija – kako izabrati pravi materijal?
Na izbor adekvatnog materijala za zaštitu konkretnog objekta utiču manje-više isti faktori kao i kod svakog drugog građevinskog materijala: lokalni mikro i makro klimatski uslovi, popularnost proizvoda i tradicija gradnje, specifični zahtevi, i naravno – cena. Iako niko nije zadovoljan kad mu cena diktira mogućnosti, u današnje vreme većina se pri izboru termoizolacije mora baš najviše oslanjati na nju.
Bez obzira na to, ne smemo zaboraviti da danas termoizolacija više ne zadovoljava samo svoju osnovnu namenu – da štiti od hladnoće odnosno toplote. Naprotiv. Ljudi moraju bti svesni da dobra termoizolacija odgovara i na neke dodatne zahteve:
– Paropropusnost – da vaše prostorije ‘dišu’, tj. da vlaga iznutra nesmetano može da izađe.
– Protivpožarnost – štiti Vas od požara, a ako do njega ipak dođe, sprečava njegovo širenje. Idealno je da termoizolacija pripada klasi reakcije na požar A1, tj. da je materijal nezapaljiv, kao npr, kamena i staklena vuna.
– Dugovečnost – da traje sve dok traje i vaš objekat.
– Otpornost na vlagu, insekte i hemikalije.
– Zvučni izolator – da Vas, pored svih ostalih karakteristika štiti i od buke između prostorija i od spoljne buke.
